Stojim u sredini vatre dok oni govore o pepelu.
Gledaju plamen iz daljine, pričaju o značenju koje nikad nisu osetili i u praznini svog neznanja iznose zaključke.
Ali Vatra se ne objašnjava… Vatra se preživi.
Jer ko zakorači u krug među lica bez maski, sa zavetom predaka, medju bubnjeve što ne sviraju nego prizivaju, taj ne može da se sakrije. Tamo laži nestaju. Tamo postaješ ono što jesi.
Dok oni raspravljaju o dimu, ja palim svetlo za Pretke. Dok oni zamišljaju obred, meni dlan gori od žrtve koju prinosim.
U toj tišini gde mrak ne plaši nego čuva, Vatra me ne proždire. Ona me prepoznaje. Zato ćutim.
Ne zato što nemam reči, nego zato što njihove uši ne umeju da slušaju. Jer, da bi razumeo mene, moraš da staneš tamo gde ja stojim.
U srce plamena. U sredinu Vatre.
Iz knjige ,,Srce Sibira “
